Šta je depresija?

 

Depresija - moderno stručno mišljenje


Test na depresiju - proverite nivo raspoloženja

Brzo uspešno lečenje depresije - saznajte više o najnovijim metodama u lečenju depresije
 

Šta je uzročnik depresije?


Uzroci depresije može biti mnoštvo raznih faktora:
nagomilan umor, monotonija, dosada svakodnevnog života, promena godišnjih doba, tmurno i sivo vreme, nepravedne optužbe, gubitak posla, prevare, rastanak sa voljenom osobom, razvod, smrt bliske osobe... uzročnikom depresije može biti i hormonska promena posle rođenja deteta, menopauza. Do depresije može doći čak i bez nekog vidljivog razloga. Ovde treba istaći da genetski faktori mogu izazvati samo naslednu predispoziciju za tužna stanja, ali ne i osuđenost na ista. Pravilan način života i prevencija pomažu da se depresija izbegne.

Često se dešava da se bogata, emotivna i delikatna duša suočava sa žestokom realnošću, trpi nepravdu trudeći se da ignorise uvrede i stisnuvši zube izbegava konflikte. Čovek čini sve kako bi izbegavao destruktivne događaje i kako bi se ogradio od patoloških odnosa sa okolinom, da bi spasao svoj moral i da se ne pretvori u agresivnu životinju. Ćutanje često samo pojačava prvokacije. Reklo bi se da je to paradoksalno, ali strpljenje postaje inkvizitor koji osuđuje čoveka na nova mučenja.

Šta je to anksioznost?

Simptomi depresije

Od čega organizam pokušava da nas zaštiti pomoću depresije?

Uprkos našim zaštitama, negativna informacija sa raznih strana proniče pravo u srce neprimetno se nagomilavajući. Ukoliko se ne pronađe način kako se osloboditi od nje, ona obrazuje matricu bolesti. Ubrzo psiha pokazuje prve signale-simptome problema: napetost, uznemirenost, loše raspoloženje, poremećen san, pesimizam. To je upozorenje za ono što obično sledi. Ukoliko se situacija ne promeni, mozak „isključuje“ takvu ličnost iz nepravilnog načina života i jednostavno uključuje mehanizam depresije.

Tada se javljaju klasični simptomi depresije: duboka potištenost, težina i duševna bol u grudima, gubitak snage, volje, interesovanja i motivacije. Pesimizam prelazi u osećaj beznadežnosti i očaja. Sve je teže suzdržavati suze i plač. I kroz tu crnu mrežu čovek mračno doživljava svoju realnost - prošlost, sadašnjost i budućnost. Nema se volje ni za čime, totalna apatija. Nema želje za druženjem, odgovarati na telefonske pozive, izaći iz kuće... Tome se obično pridružuje slabost, apatija  i hroničan umor.

Da li ste uravnotezeni?

Produženo stanje potištenosti i tuge ozbiljno narušavaju vitalne funkcije:

- nesanica sa ranim noćnim buđenjem, izostatak svežine i energije posle budjenja (ponekad obrnuto - suvišna sanjivost tokom dana)

- naglo smanjenje apetita do potpunog gubitka u jutarnjim časovima (ređe dolazi do proždrljivosti na nervnoj bazi)

- sniženje ili gubitak libida - seksualne potrebe i osećanja, gubitak brige o svom izgledu i privlačnosti.

Nestaje radoznalosti, interesovanje za novosti i događaje u sopstvenom životu. To što je radovalo, uzbuđivalo, bilo poželjno, postaje nezanimljivo i opterećujuće. Voljeni ljudi, omiljena hrana, omiljeni poslovi - sve to postaje nepotrebno. Pojačava se agedonija - nesposobnost za uživanjem.

Depresija isključuje ličnost iz informacionih struja, ljudi, događaja. Depresija lišava mogućnosti aktivnog učestvovanja. Depresija nas zaustavlja u nepravilnom, neodgovarajućem načinu života trudeći se da nas sačuva od daljeg kretanja pogrešnim putem. Depresija bukvalno polaže čoveka u krevet (ponekad i bolnički) kako bi ga naterala da osmisli i promeni svoj život, svoj put i uzme sopstvenu sudbinu u svoje ruke.

Čovek može postati indiferentan prema rizicima i opasnostima ne ceneći ni sopstveni ni tuđ život. Ponekad se dešava da se podsvesno provociraju opasnosti.

Često se uobičajenim simptomima pridružuje nezadovoljstvo sobom, osećaj niže vrednosti i krivice koji vode ka spremnosti za ulogu žrtve i samokažnjavanje. Napokon, može doći i do suicidalnih tendencija. U početku su to misli o tome kako je život težak i nema smisla i kako živeti nema svrhe. Zatim su to sve češće misli o smrti i samoubistvu. Potom planiranje i priprema suicida. Na kraju nastupaju praktični koraci i pokušaji odlaska iz života.

To je već radikalna i krajnje opasna forma podsvesne borbe sa svojim prethodnim načinom života. A za ozdravljenje je ponekad dovoljno promeniti samo jednu stvar u životu i život se u potpunosti dovodi u red.

U XX veku se depresija smatrala naslednim oboljenjem ili reakcijom na ozbiljnu psihološku traumu. Uzročnikom depresije se smatrao poremećaj u biohemijskim procesima vezanim za seratonin, dofamin i druge monoamine. Pokušavali su da pomenute neurotransmitere regulišu lekovima. Pre svega raznim antidepresivima i sedativima. Međutim, ispostavilo se da to nije bilo dovoljno. Ukoliko se informacionom ispunjavanju čoveka, u njegovom načinu života ništa nije menjalo, depresija se vraćala u još težim oblicima.

Depresija je ozbiljni poremećaj raspoloženja i somatskog zdravlja kada organizam pokušava na svaki mogući način da izvede čoveka iz neprirodnog ponašanja u stanje pasivnosti. U nekim slučajevima čak u bolničku postelju, a u fatalnim slučajevima u suicid.
 

Maskirana i atipična depresija


Srećom, savremene metode lečenja depresije daju odlične rezultate. Tačna dijagnoza, pravilna strategija lečenja, individualno odabrana farmakoterapija, inspirišuća psihoterapija – to su uslovi uspeha. RefindYourWay je specijalizovan u takvim pitanjima. Slobodno nam pišite, mi ćemo proučiti Vaš slučaj i pronaći rešenje.

Treba imati u vidu da se sem klasične tuge, potištenosti, duševne boli depresija može maskirati u simptome drugih bolesti. Bol u stomaku, srčani bol, promena krvnog pritiska, alergije, kožne bolesti vode čoveka različitim specijalistima. Ukoliko se pravi uzrok bolesti krije u emocionalnoj sferi, bez konkretnog lečenja depresije se ti problemi neće rešiti.

Hajde da pogledamo kako se podmuklo može maskirati depresija, manifestujući se u nekim slučajevima u sasvim kontraindikatorne simptome. Simptomi maskirane depresije:

- Usporenost i težina u telu
- Hiperaktivnost, nemir u pokretima
- Osećaj krivice, osećaj niže vrednosti, autoagresija, negativan odnos prema svom izgledu
- Mržnja i agresija prema okolini
- Nesanica, buđenja tokom noći
- Pospanost tokom većeg dela dana i noći
- Smanjenje ili potpuni gubitak apetita
- Povećan apetit, proždrljivost
- Nagli gubitak na težini
- Gojenje
- Mnoštvo raznih poremećaja varenja
- Poremećaji rada srca i krvnih sudova
- Kožne bolesti, alergija i pseudoalergija
- Alkoholizam, tabletomanija, narkomanija...

Ovaj spisak simptoma depresije je beskonačan. Ljudi boluju tražeći pomoć na raznim mestima, doživljavaju razočarenja, padaju u očaj dok pravu pomoć nalaze tek kada se obrate specijalisti u oblasti depresije.

Saznajte više o INFOTURN tehnikama za lečenje depresije.

 

 

 

 


Depresija i simptomi depresije, dijagnoza depresije, maskirana depresija,tuga i potistenost,bezvoljnost,nesanica, hronican umor



Šta je depresija, njeni uzroci i tipovi

Metode lečenja depresije

Proverite da li ste depresivni

Ispovesti o lečenju depresije