Zavisnost od nikotina - pušenje


Duvan sadrži oko 400 pogubnih supstanci, a najštetnija je nikotin koji u nekom stepenu deluje na centralni i periferni nervni sistem, povećava krvni pritisak, sužava sitne krvne sudove, ubrzava disanje, povećava sekreciju želudačnih žlezda. Sem nikotina, opasni su i drugostepeni proizvodi sagorevanja duvana. Zato je za nepušače nezdrav boravavak u duvanskom dimu.
 

Posledice pušenja


Pušenje je uzročnik pojave zloćudnih tumora u predelu usta, grla, bronhija, pluća. Konstantno i dugo pušenje dovodi do preranog starenja. Poremećaj snabdevanja kiseonikom, spazam sitnih krvnih sudova daju spoljašnjem izgledu pušača žućkastu boju u beonjačama, na koži, preranu uvelost, a promena sluznice njegovih disajnih puteva utiče na glas - gubi se zvonkost i prisutna je promuklost

Nikotin negativno utiče na polni razvoj kod dečaka i devojčica, a naročito je štetan za trudnice tako da dovodi do rađanja slabe, nerazvijene dece. Isto tako se povećava procenat oboljenja i smrtnosti kod dece u prvim godinama života.

Nikotin pogoršava niz bolesti kao što su arteroskleroza, hipertonično oboljenje, gastritis, miokardiodistrofija, endokrina oboljenja. Kod bolesti kao što je čir u želucu, tromboflebitis, bolest Reno, infarkt miokardija je ozdravljenje bez prestanka sa pušenjem nemoguće.

Poznato je da pušači oboljevaju od raka pluća 6-10 puta češće nego nepušači. Utvrđeno je da rak izazivaju neke supstance duvanskog dima.
 

Apstinencijski sindrom usled prestanka pušenja


Obično posle prestanka pušenja, tokom 3 do 5 dana primetni su sledeći simptomi: osećaj nezadovoljenosti, razdražljivost, lak poremećaj sna, privremen porast apetita, retko glavobolja.