Narkomanija


Šta je narkomanija – loša navika razmažene omladine ili bolest?

Kakvi psihički problemi dovode do narkomanije?

Kakve psihičke poremećaje uzrokuje zavisnost od psihoaktivnih supstanci?

Saznajte više o heroinskoj zavisnosti

Saznajte kako se leči heroinska zavisnost

Medicina je odavno dokazala da je zavisnost od psihoaktivnih supstanci ozbiljno psihičko oboljenje. Zavisnost od ilegalnih droga se odlikuje brzom promenom karaktera i ponašanja, pogleda na život i životnih stavova. Preciznije rečeno, to je razrušenje ličnosti sa totalnom dominacijom samo jedne vrednosti – nova doza psihoaktivne supstance (heroina, metadona, marihuane, kokaina...). Obično takvo oboljenje mozga napreduje tražeći još veće količine supstance, sve veće novčane rashode i sve više egoističnih i čak protivzakonitih postupaka.

Spasiti se od ilegalnih droga samostalno je nemoguće čak i kada se čini da to nije tako teško i da se ima dovoljno snage  i volje. Istina je da zavisnika od psihoaktivnih supstanci  tu baš ništa ne zavisi i da njegov mozak zavisi u potpunosti od narkotika. Nemoguće je postići rezultate bez specijalnog lečenja psihe.
 


Psihički uzroci zavisnosti od narkotika:

• Genetska predispozicija za narkomaniju – kada ima alkoholičara, narkomana ili drugih zavisnika među rođacima
• Psihološke karakteristike ranog detinjstva – ili suviše hiperaktivno i bučno dete ili suviše pasivno, tiho i neprimetno dete
• Povišena osetljivost na emocionalne incidente, uvredljivost, ranjivost
• Nestrpljivost, loše podnošenje bilo kakvog fizičkog ili psihološkog diskonforta i boli
• Sklonost lošem raspoloženju, uznemirenost, depresija, apatija
• Hazardni, zaneseni, nestabilni tip ličnosti sa sklonošću za čestom promenom zanimanja i rizičnim eksperimentima
• Narušenje metabolizma kateholamina u mozgu, u prvom planu – dofamina, što može dovesti do nesanice, nervoze, negativizma i protesta, konflikata itd.

Navedeni faktori ne znače osuđenost i neizbežnost pojave narkotizacije već samo ukazuju na adiktivni tip ličnosti i upozoravaju na predodređenost i moguću opasnost od pojave bolesti zavisnosti. Poznato je da probanje narkotika često predstavljaju nesvesnu potragu za « lekom » od stvarnosti i od psihičkih problema. To znači da vredi obratiti pažnju na navedene osobenosti i obratiti se psihijatru ili psihologu radi neophodne korekcije.


Psihičke osobine prouzrokovane narkomanijom:

• Želja za postizanjem zadovoljstva od psihoaktivnih supstanici po svaku cenu, često po cenu žrtvovanja ekonomskog, socijalnog, profesionalnog, porodičnog statusa čak i uz opasnost po zdravlje i život
• Brzi napredak lažljivosti, prevrtljivosti, manipulativnosti
• Motivacioni kolaps – odsustvo interesovanja za sve ono što nije vezano za drogu
• Prestanak emocionalnog, duhovnog rasta uz praćen ubrzanom degradacijom
• Toksička encefelopatija sa postepenim poremećajem svih sfera psihe, sa umanjenjem volje, sećanja, intelekta, ranijih životnih i radnih navika
• Pojačano narušenje metabolizma kateholamina koje je započeto još pre početka konzumiranja narkotika

Iz gore navedenog je jasno kakvu ulogu mora imati psihijatrija i psihoterapija u sudbini svakog zavisnika. Što je duži narkomanski staž, što su veće doze psihoaktivnih supstanci, ozbiljnija je psihička šteta. Jasno je da lečenje zavisnosti od droge treba započeti što je moguće ranije.

RefindYourWay pomaže u postizanju jasnosti u tako komplikovanoj situaciji i odabiru pravilnog terapijskog programa. Postavite pitanja na ask@refindyourway.com ili telefonom na + 381.(0)69.120.34.75 i dobićete pouzdanu, anonimnu, stručnu konsultaciju.

Preuzeto sa sajta: www.bjezi-via.com

Droga je danas dostupna svima. Prva cigareta pali se već u trećem ili četvrtom razredu osnovne škole. Potom se najčešće prelazi na snifanje lijepila, prvi joint u školskom WC-u ili obližnjoj šumici. Jedna tableta extasyja na ulici se može kupiti za pišljivih 15 kuna, a velik broj učenika u srednjoškolske klupe sjeda s već pozamašnim konzumentskim »iskustvom«. Uz marihuanu maturanti su najčešće kušali kokain, a ankete su pokazale da srednjoškolcima ni heroin nije stran...

10 ZASTRAŠUJUĆIH ZABLUDA

Droga se počne uzimati slično kao što se popuši prva cigareta: iz znatiželje, na nagovor prijatelja, da bi se impresioniralo društvo, da bi se potražio izlaz iz problema. Lak početak, koji može dovesti do teških problema. Zato, kad razgovaraš s nekim o drogi, kad te netko nagovara na prvu 'travu', kad si u iskušenju da iz vlastitog iskustva saznaš što je to zapravo, imaj na umu ono što znanost i liječnici sasvim pouzdano znaju o drogi. I ne nasjedaj olako nagovaranju onih koji će ti tvrditi da sve to skupa baš i nije tako opasno. Njihovi argumenti 'za' na staklenim su nogama.

1. Tvrdnja: Marihuana povećava tvoju moć zapažanja i koncentracije.
Činjenica: Nije točno. Marihuana te, naprotiv, čini zaboravljivom/zaboravljivim i može narušiti i uništiti tvoju koncentraciju. Ako sjedaš za upravljač automobila ili radiš s nekim strojem, a pod utjecajem si marihuane, to može završiti tragično.

2. Tvrdnja: Kokain te čini budnijom/budnijim, živahnijom/živahnijim, donosi samouvjerenost.
Činjenica: Točno, ali samo dvadesetak minuta. A onda, umjesto toga, dolazi uznemirenost, mučnina i nesanica. Uzimaš li ga dulje vrijeme, počet ćeš se osjećati tjeskobno, deprimirano i paranoično.

3. Tvrdnja: Uzimanje ecstasyja ne izaziva nikakve popratne pojave.
Činjenica: Naprotiv, ecstasy može izazvati napade panike, mučnine, kočenje ruku i nogu, stezanje mišića vilice. Zbog hipertermije, izraženog povišenja tjelesne temperature, može doći i do iznenadne smrti. Ta droga izaziva i neizlječiva oštećenja mozga i živaca čak i ako se uzima samo jednom na tjedan u godinu dana. A o posljedicama dugoročnijeg uzimanja ecstasyja još se zapravo i ne zna dovoljno.

4. Tvrdnja: Voda je dobro protusredstvo popratnim pojavama pri uzimanju ecstasyja.
Činjenica: Voda sigurno nije nikakav protulijek, ne zaustavlja neželjene popratne pojave. Ako je netko iz tvog društva već bio tako lakomislen i uzeo ecstasy, natjeraj ga da pije voćni sok ili neko energetsko piće, i to pola litre svakih sat vremena, te da pojede nešto slano kako bi nadoknadio natrij koji gubi znojenjem.

5. Tvrdnja: 'Snifanje' nije opasno.
Činjenica: I te kako je opasno. Sva otapala su potencijalni ubojice. Na primjer, u Velikoj Britaniji svakog mjeseca umre četiri do pet mladih zbog udisanja otapala. Među njima ima i onih koji su to prvi put probali! 'Sniferi' ponekad izgube svijest i uguše se onim što su povratili.

6. Tvrdnja: Pušenje marihuane manje šteti zdravlju nego pušenje cigareta.
Činjenica: Marihuana može u istoj mjeri oštetiti pluća kao i cigareta, čak možda i više. Dim marihuane takađer sadrži katran i ugljični monoksid.

7. Tvrdnja: Lako ćeš odbaciti kokain.
Činjenica: Nipošto neće biti lako. Redoviti korisnici, kada se odreknu kokaina, još se dugo osjećaju depresivno i potišteno. Teško im je uvjeriti same sebe da se mogu dobro zabaviti i bez droge.

8. Tvrdnja: Odreći se heroina, to je samo stvar moje odluke.
Činjenica: To apsolutno nije istina. Simptomi odvikavanja od heroina su tegobe slične onima kod jake gripe: znojenje, zimica, drhtavica... A neizdrživa čežnja za tim otrovom može potrajati jako dugo.

9. Tvrdnja: Mala količina LSD-a neće izazvati nikakav posebni učinak i štetu.
Činjenica: Pogrešno. LSD je iznimno moćna droga. Čak i mala količina djeluje, a nikada ne znaš koliko zapravo uzimaš.

10. Tvrdnja: Pretjeruju oni koji kažu da uzimanje LSD-a izaziva paranoju.
Činjenica: Ne pretjeruju. LSD te može učiniti izrazito paranoičnom/paranoičnim. Droga utječe na mozak, na psihu. Stalno ćeš gledati oko sebe, preko ramena, u strahu da te netko prati, da netko kuje zavjeru protiv tebe, da ti želi nauditi. Uzimanje LSD-a izaziva dugoročne probleme s psihičkim zdravljem.


Narkoman i narkomanija,heroinski zavisnik,drogiras,dzankim,zavisnik,ovisnik




Naltrexon blokatori, efikasna zaštita od recidiva u lečenju opijatske zavisnosti