„Zadah belog“ kao prošlost


Intervju doktora Viktora Šubajeva online

Piše Zoran Nikolić
Ne postoji veća „olupina od čoveka“ od narkomana koji pokušava da se domogne droge. Pošast modernog sveta zvana kokain, heroin, ili kako god već, mnogima je postala dostupna, a poznato je i da bi nestanak narkotržišta preko noći uneo mnogo veću ekonomsku krizu i gubitak izvora finansiranja milionima koji žive od ovog biznisa. To je neka druga priča, ali i ona ima svoje ogromno značenje...
Tek, nije zgorega da čujemo nešto novo o ovom fenomenu iz usta dr Viktora Šubajeva, čoveka koji je svetsku reputaciju u borbi protiv droge stekao u svojoj domovini Rusiji, da bi se ovih dana obreo u Beogradu. Mnogo toga što smo čuli uliva nadu da se i ovom poroku, uz malo dobre volje i mnogo znanja, može stati na kraj.

Bolest koja ima lek
- Narkomanija je izlečiva bolest – ovim rečima počinje naš razgovor dr Šubajev, vedar, nasmejan čovek iz čijih očiju zrače optimizam i pozitivna energija. - U Rusiji imam pacijente koji već 15 godina ne uzimaju nikakve supstance i danas priznaju da se sa nevericom i zgražanjem sećaju tih vremena. Ne veruju da su se ponašali tako infantilno, bolesno, da su postajali sitni lopovi, a sve su radili amo da bi nekako pregurali dan koji traje. Ti ljudi danas žive i rade, neki su na vrlo značajnim i uticajnim mestima u svojim preduzećima i u društvu. Moj konačan stav je da se ova bolest bezuslovno i uspešno leči.
Dr Šubajev to radi na „svoj“ način, drugačiji nego što praktikuju mnogi centri za lečenje bolesti zavisnosti u svetu.
- Metode kojima se služimo ne baziraju se na medikamentima – objašnjava dr Šubajev. - U svetu je još aktuelna terapija metadonom koji nije ništa drugo nego opijat i izaziva istu zavisnost, ponekad i težu nego drugi poznati narkotici. Sada u Beogradu, na klinici „Rus medik“, očekujemo pacijenta koji je o nama čuo čak u Londonu i spreman je da dođe u vaš glavni grad jer želi da se oslobodi upravo metadona. Kaže da to hoće da učini posle 12 godina jer se umorio od svega. Verujem da ćemo mu pomoći.
Druga grupa lekova su benzodiazepami, odnosno valijum, leksilijum, bensedin, diazepam, dakle lekovi o kojima su svi čuli, a narkomani ih intenzivno koriste tokom takozvanog kućnog skidanja ili, opet, u kombinaciji s drugim narkoticima.
- Ruska terapija je bez lekova, odnosno oni se koriste samo prilikom detoksikacije – objašnjava dalje dr Šubajev. - Prvo, detosikacija je neverovatno važna i moraju se uzeti u obzir mnoge osobine pacijenta koje se dramatično razlikuju od slučaja do slučaja. I tu su moguće teške greške, sa fatalnim završetkom. Drugo, veoma je važno da pacijent „skidanje“ prođe bezbolno. Detoksikacija nikako ne sme da bude kazna za narkomana. Čovek je već ozbiljno stradao zbog zavisnosti i uvažavamo njegov podvig ako je odlučio da se leči.
Tada nastupa najvažniji deo lečenja koji karakteriše ovaj ruski metod odvikavanja od droge. Kako objašnjava ovaj stručnjak, pored lekova koji su neophodni zbog depresije i sprečavanja krize, glavna komponenta lečenja je nefarmaceutska terapija aparatima.

Frekvencija kao lek
- Radi se o specijalnim aparatima koji na posebnim frekvencijama umiruju određene centre u mozgu – objašnjava dr Šubajev. - Oni to čine umesto određenih, veoma teških lekova. Na taj način obraćamo se direktno nesvesnom u čoveku, i to i u snu i u različitim stanjima svesti, kada rade sve ćelije mozga, tako da nas uvek dobro „čuje“. Jer, narkoman je „ufiksirao“ patološku informaciju i u njegovom nesvesnom, heroin je ime za opuštanje, druženje, dobro raspoloženje... Heroin kod njega postaje sinonim za radost života.
Fizička zavisnost se danas relativno lako rešava ovom metodom jer savremena tehnologija izbaci sve patološke molekule iz organizma za 12 sati. Ali, čim je organizam čist, nekoliko puta se pojačava delatnost centra za želju i žudnju.
- Znamo kada će ta pojava dostići maksimum i već unapred počinjemo terapiju – objašnjava dr Šubajev. - To su metodi psihoterapije, lečenje aparatima i informativno delovanje tokom svih procedura. Naš zadatak je da se izbriše informacija o tome kako je heroin izvor zadovoljstva. Formiramo drugi centar, koji mu govori da je heroin ime za patnju, užas i smrt. Ta informacija je presudna i on sa gađenjem i užasom ima asocijaciju na drogu. Ono što je bila stimulacija njegovog života sada rađa zgražanje.

Lečenje i ozdravljenje
Suština lečenja narkomanije je, kako kaže dr Šubajev, da treba formirati novi smisao života kod pacijenta, razviti njegove talente i interesovanja, jednostavno, podsetiti ga na „ukus“ življenja. Jer, posle nekog vremena postoji opasnost od pojave depresije i želja da se ponovo pobegne od realnosti.
- Čovek mora da bude ispunjen – objašnjava dr Šubajev. - Praznina vodi ka dosadi, ali ako ona traje, preći će u anksioznost, a sve češća uznemirenja će pretiti da odvedu ka depresiji. Suština je čoveku vratiti radost. Mozak sam počinje da proizvodi endorfine, supstance koje utiču na ljudsku kreativnost i raspoloženje.
Kako objašnjava naš sagovornik, u praksi je imao ljude čak i objektivno niskog inetelekta kako su naprasno procvetali osetivši svoje nove životne zadatke. O umetnicima i drugim ostvarenim ljudima da ne govorimo. Tada, kaže naš sagovornik, „osetimo da smo ih zaštitili od povratka prošlosti“.
U suštini, jedna vrlo bitna rečenica karakteriše način razmišljanja dr Šubajeva. On kaže kako je važno „sa lečenja što pre preći na ozdravljenje“.

„Ljuljaška“
Bioinformaciona medicina je u velikoj meri napredovala tokom proteklih godina i decenija, tako da danas postoje precizna merenja različitih lečenja i rada naših organa, čak i na ćelijskom nivou. Tako i patogeni objekti, koje unosimo u organizam, takođe imaju frekvencije na kojima deluju. Oni se jasno uočavaju, ne samo biološkim ili hemijskim putem, nego im se može odrediti i frekvencija.
- Tako sada stručnjaci mogu da naprave i suprotnu frekvenciju – objašnjava dr Šubajev. - To je slično kao što se ljuljaška zaljulja, ali i zaustavlja. Znajući neke frekvencije unutar organizma, znamo da zaustavimo tu nesrećnu ljuljašku. Slikovito rečeno, u tome je deo rešenja. Istovremeno, možemo da stimulišemo dobre procese.

Izlečenje
Iskustvo dr Šubajeva je izuzetno, i procenat izlečenja njegovih pacijenata u Rusiji je oko 90 odsto. Terapija traje oko godinu dana. On to tumači ovako:
- Oko 10 procenata ne ozdravljuje, već prelaze na alkohol, bensedine i druge hemijske supstance koje su vrsta alternative. Prestaju da dolaze u bolnicu i tada kažemo da nisu bili spremni, da nisu doneli odluku o izlečenju. Postoje i oni koji se na lečenje javljaju da bi zaslužili neku nagradu. Tu smo videli i bizarne primere, na primer, kada bogati roditelji obećaju sinu novi auto ako se odluči na lečenje. Posle okončanog procesa on zaista bude izlečen, ali na kratko. Bez odluke i jasnog životnog stava brzo se vrati na ulicu sa novim autom i starim navikama. Jednostavno, nije bio spreman, nije doneo pravu odluku, već je od svega želeo samo nagradu.