Anksioznost

Anksioznost je psihički poremećaj usled koga čovek oseća diskonfort od neizvesnosti. Evolucioni značaj strepnje (anksioznosti) se sastoji u mobilizaciji organizma u ekstremnim situacijama. Određeni nivo brige je neophodan za normalni život i produktivnost čoveka. Normalna strepnja pomaže adaptaciji u različitim situacijama. Anksioznost se javlja u situacijama gde je za ličnost veoma važno doneti pravi izbor, u situacijama spoljne opasnosti, nedostatka informacije i vremena. Patološka strepnja ili briga, iako može biti uzrokovana spoljnim faktorima, uslovljena je unutrašnjim psihičkim i somatskim uzrocima. Ona je neproporcionalna realnoj opasnosti ili uopšte nije vezana za nju, a najvažnije je to da nije adekvatna značaju situacije i naglo umanjuje produktivnost i adaptacione sposobnosti.

Klinička manifestacija patološke strepnje/straha (anksioznosti) su različiti i mogu imati oblik napada ili mogu biti trajnog karaktera, manifestujući se kako kroz psihičke, tako, čak i prevashodno, kroz somatske simptome. Zato ćemo prvo govoriti o somatskim simptomima anskioznosti.

Somatski simptomi anksioznosti

Somatski simptomi anksioznosti su poremećaj rada srca, spazm krvnih sudova, nepravilno disanje, dijareja, drhtavica, napadi znojenja, gladi, parastezije. Navedeni simptomi anksioznog poremećaja prate napad straha u ulozi ekvivalenta ili kao maskirana stanja straha. Često somatski simptomi zamenjuju osećaj strepnje kao takve. Somatsko manifestovanje anksioznosti, kao i oštrog hroničnog stresa i depresije se sreću u takvim socijalno-kulturnim sredinama gde se psihički poremećaji smatraju "nedopustivim", "sramotnim", a somatsko oboljenje "nesrećom" koja može izazvati saosećanje, pomoć i podršku okoline. Sem toga do somatizacije dovodi i niz faktora kao što su psihološki sklop ličnosti, karakteristike telesne osetljivosti, dužina stresa, kao i aleksitimija (nesposobnost čoveka da verbalizuje svoja osećanja)

Sem navedenih somatskih simptoma anksioznosti, to mogu biti simptomi koji se odnose na hroničnu-mišićnu napetost, glavobolje, bol u leđima i pojasu, mišićni trzaji i dr. Kao rezultat mišićne napetosti se javlja konstantna slabost. Sem toga, za uznemirenost su veoma karakteristični vegetativni simptomi:

lupanje i aritmija srca, povišen krvni pritisak, drhtavica, stomačni grčevi, suva usta, pojačano znojenje, mučnina, dijareja, bledoća ili crvenilo, "guščija" koža, loš san uslen raznih misli koje se motaju po glavi.

Česti su i simptomi kao što je vrtoglavica, svrab, poremećaj polnih funkcija, alergijska reakcija na koži.

Psihički simptomi anksioznog poremećaja

Istraživanja pokazuju da manje od 20% pacijenata sami primećuju tipične psihičke simptome anksioznosti: osećaj opasnosti, nemir, briga, konstantno "planiranje", superkontrolisanje situacije, nervoza.

Osnovni simptomi anksioznog poremećaja su napetost, loši predosećaji, bojažljivost, neopravdana strepnja iz raznih razloga, a osnovna karakteristika je to što osobe sa anskioznim poremećajem apsulutno ne mogu podneti neizvesnost. S obzirom da su razdražljivi, izražena je plačljivost, uvredljivost, planu zbog sitnica.

Kada takva pacijentkinja vidi auto hitne pomoći ispred zgrade, odmah pomisli da se nešto desilo njenom detetu i kada shvata da je dete živo i zdravo, oseća olakšanje, ali ima potrebu da dete izgrdi povodom neke sitnice.

Muž je zakasnio, nije se javio na telefonske pozive, konačno dolazi kući, a žena oseća olakšanje dok ne može da se suzdrži da se ne izviče na njega zbog nejavljanja.

Glavna pitanja za utvrđivanje anksioznosti su:
1. Da li ste osećali veći deo vremena u toku poslednjih mesec dana strepnju, brigu, napetost, strah?

2. Da li ste često napeti, razdražljivi i loše spavate?

Ukoliko je bar jedan odgovor da, neophodno je obratiti se psihijatru radi daljeg ispitivanja: ask@refindyourway.com.

Test na anksioznost.