U savremenom užurbanom svetu se veoma često govori o stresu koji je vezan za teške uslove rada, sa ratovima, odlaskom u penziju, porodičnim problemima, smrću bliske osobe itd.
Svi smo se navikli na pojam stres i već smo zaboravili da on ne označava samo stanje neprestane psihoemocionalne napetosti, već i prilično ozbiljne promene u organizmu.
Svaki četvrti građanin Srbije ima neku vrstu psihičkog poremećaja, pokazuju najnovija istraživanja. Ljudi mogu godinama trpeti i ignorisati očigledne simptome stresnog stanja i postepeno „sagorevaju”.
Svet koji nas okružuje sadrži veliki broj razdražilaca. Zahvaljujući stresu se ljudi razvijaju na fizičkom, intelektualnom i emocionalnom planu. Svaki uticaj na ljudski organizam, kako unutrašnji tako i spoljašnji, može biti pozitivan ili negativan.
Određena doza stresa ne samo da nije otklonjiva, već i neophodna za čovekov opstanak.
Razni autori ističu različite vrste stresa. To je i porfesionalni stres (stres na poslu) i emocionalni stres i fizički i psihološki stres, postoperacioni stres, posttraumatski stres itd. Ne postoji jedinstvena opšta klasifikacija stresa.
Različite vrste stresa izazivaju određene biohemijske promene u organizmu. U stresnoj situaciji se povećava nivo određenih hormona u krvi (adrenalin, noradrenalin i dr.) što dovodi do pojačane prokrvljenosti mozga, pluća, srca, mišića. Povećava se nivo glukoze u krvi, učestalo je disanje i lupanje srca – organizam se proprema za reagovanje na opasno delovanje. I takve reakcije se javljaju ne samo u situacijama realne opasnosti, već i prisećanja nekih situacija.
Tablica stresa:
1. Smrt supružnika
2. Razvod
3. Raskid sa partneroma
4. Izvršavanje zatvorske kazne
5. Smrt bliskog rođaka
6. Povreda i bolest
7. Odlazak u penziju
8. Bolest člana porodice
9. Dugovi koji rastu
10. Konflikti sa nadređenima na poslu
11. Poremećaj sna
12. Kazna za narušenje zakona itd.
