Uz pomoć stručnjaka heroin postaje prošlost
Napisao D. Marković
sreda, 27 maj 2009 17:16
Crne hronike srpskih dnevnih novina prepune se vesti o dilovanju droge. Podatak da se u našoj zemlji dnevno koristi oko 100 kg droge, sam po sebi je alarmantan. Porodice se raspadaju zbog narkomana sa kojima ne mogu da izađu na kraj, a kapaciteti zdravstvenih ustanova su nedovoljni. U ovom začaranom krugu dileri heroina se množe, kao i broj novoregrutovanih narkomana među kojima su i deca u osnovnim školama.
Dr Viktor ŠubajevStručan pristup lečenju narkomanije
Prema rečima dr Šubajeva, reč je o novoj, neinvazivnoj ruskoj metodi lečenja za psihičke zavisnosti , putem koje se kod narkomana otklanja želja i žudnja za supstancom, čime se ujedno postiže ravnodušnost prema narkoticima koje je koristio.
- Mi imamo i rehabilitaciju, ali ona je takođe medicinska, čime se ozbiljno razlikujemo od mnogih rehabilitacionih centara, u kojima se bave radnom terapijom, molitvama ili raznim poslovima u manastirima. U njima je izolacija na dugo vreme osnovni faktor lečenja. Primera radi, pojedini pacijenti u manastirima i komunama provde od šest meseci do tri godine . Međutim, i oni i njihove porodice unapred brinu, šta će biti sa njima kada izađu iz ovakve izolacije. Na žalost, masa je slučajeva da se ljudi vraćaju u svoj grad, ne nalaze zaposlenje i teško im je da se posle vremena provedenog u izolaciji prilagode normalnom životu. Zato, vraćaju se starom načinu života i starom društvu. U takvim situacijama, roditelji zovu nas i dovode ih na ozbiljno lečenje, kaže dr Šubajev.
Različitost u odnosu na druge
- U Nemačkoj i Austriji se formiraju rezervati, u kojima narkomani žive odvojeno od društva i konzumiraju narkotike. Njima država daje legalne droge poput subotexa i metadona. Pred njih društvo postavlja samo jedan zahtev - nemojte ići na ulicu i nemojte dirati našu decu! Zaustavljanje narkomanije na ovakav način nije realno. Mi smatramo da pacijent treba da se ozviljno leci I zivi u realnom svetu privikavajuci se na cist zivot.
Kako je u Rusiji?
- U mojoj zemlji, svaki narkoman tokom prve godine potajnog konzumiranja narkotika, vrbuje još četiri čoveka. To je matematička progresija koja dokazuje da zakasnela izolacija i rezervati ne mogu biti rešenje ovog problema.
Pacijent ne sme da pati
- Mi smo protiv toga da narkoman krizom koju će trpeti bude kažnjen za svoje greške. On mora lako, prijatno, bez stresa da se ,,očisti,, za vreme tri do pet dana, ukoliko je reč o korišćenju metadona. Ovo se radi primenom pet različitih vrsta detoksikacija, ne samo krvi već i ćelija. Prilikom ove procedure, nema patnje, čovek normalno jede, spava, bez naglih promena raspoloženja. Za tri četiri dana proverom utvrđujemo da je već ,,čist,,. Postoje različite savremene tehnologije pročišćavanja, a jedna od njih traje 10 do 12 časova. To je veliki stres za organizam i mi je smatramo opasnom. Sa druge strane postoje i nežne tehnike putem četrnaestodnevnog metadonskog skidanja, što se radi u Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Doza metadona se postepeno spušta, što je ..meko,, za pacijenta, ali traje jako dugo uz rizik da on postane zavistan od tog opijatskog leka. Inače, skidanje sa metadona je uvek teže, nego sa heroina, objasnio je dr Šubajev.
Postao narkoman u šezdesetim
Skoro je 90 odsto muškaraca koji se leče. Najviše onih od 18 do 28 godina starosti. Činjenicu da heroin već prilikom prvog uzimanja stvara zavisnost, očito nije čuo jedan ugledan gospodin koji ima 62 godine i unuke. On je pre godinu i po dana odlučio da ,,proba prašak za heroje iz radoznalosti,,.
- Sve je počelo kao zabava, a onda se pretvorilo u moru. On se veoma uspešno lečio četriri meseca kod nas, uz punu saradnju svoje porodice, i oslobodio se heroinske opsesije, navodi dr Šubajev.
Inače, U ovoj bolnici najmlađi pacijenti moraju imati najmanje 18 godine života. Nažalost, javlju se mnogobrojni roditelji tražeći pomoć za svoju, mnogo mlađu decu.
- Mali broj ljudi zna da heroin u prvoj sekundi kada ga čovek uzme, stvara momentalnu zavisnost,. Cak I kada postoji iluzija da se tokom prvih meseci heroin moze konzumirati retko I pod kontrolom. Mi imamo milijarde opijatnih receptora, ne samo u mozgu, već u celom organizmu, ali oni nam nisu dati za opijate, već za enkefaline, hormone zadovoljstva. Taj hormon mozak luči kada se bavimo nečim kreativnim, pobeđujemo nešto što nas čini zadovoljnim i taj osećaj je nama nagrada
Vaspitanje i zamke
- Ukoliko majka svoje dete do 25 godine štiti od rada, teškoća i odgovornosti, njegov mozak postaje prazan, jer ne luči dovoljnu količinu endrofina, što priroda zahteva. Osobu tako vaspitavanu čeka kladionica radi stvaranja osećaja hazardnosti, hazardni seksualni događaji kao kod Evgenija Onjegina, ili ga čeka diler narkotika. Diler će reći ,,evo ti prašak za heroje, ništa ne treba da uradiš, samo da šmrkneš,,. Prvi susret receptora sa tom supstancom koja predstavlja pseudo endorfine, pružajući osećaj umesto hormona zadovoljstva oduševljenja, podviga i pobeda, formira obmanu lovca, stvaraoca i daje osećaj Boga, bez bilo kakvog truda i rada. Tog istog momenta, čovek uleće u zamku zvanu narkomanija, objašnjava dr Šubajev.
Heroin kao matrica u mozgu
Dr Šubajev kaže da u praksi pojedini narkomani priznaju kako im je prilikom prvog uzimanja heroina bilo muka i da su imali nesvesticu. Uprkos tome, oni priznaju da im se istovremeno ,,nešto desilo,,.
- Onda nastave da otkrivaju kako im je drugi put bilo prijatnije i veselije, a već posle dvadesetog uzimanja heroina , priznaju da nisu više mogli bez ove droge. Hiljadu puta smo slušali ovu priču, i ona se stalno ponavlja.
Heroin kao matrica ostaje u memoriji. On je u mozgu zapečaćen kao informaciona konstrukcija. Mozak sve vreme čeka heroin, a narkomani to zovu ,,crvom, ili rovcem u glavi,,. Čak i kod onog ko se skinuo, ili je blokiran Nalorexom, njegov mozak čeka heroin. Ipak u našoj bolnici se pacijenti ne kažnjavaju zbog glupih, dečjih grešaka, već nastojimo da ih što pre odviknemo od droga, lečeći upravo njihov mozak.
Edukacija porodica narkomana
Porodice u kojima žive narkomani, veoma trpe. One se nalaze u patološki-opsadnoj situaciji. Međutim, porodice su neizostavni faktor u lečenju svog ugroženog člana, i bez njih lečenje ne može uspeti. Mi ih učimo kako da ne trpe, kroz porodično-terapeutsku sradnju u kojoj se članovi međusobno pomažu u cilju prevencije recidiva.
