Ruska metoda za lečenje bolesti zavisnosti i graničnih psihičkih poremećaja
Ruska psihijatrija potiče od nemačke psihijatrijske škole Emila Krepelina i prešla je veliki put samostalnog razvoja. Zahvaljujući istaknutim ruskim psihijatrima kao što je Kandinski, Korsakov, Serbski, Ganuškin, Behterev, ruska psihijatrija je ušla u 20. vek kao zrela medicinska nauka. U današnje vreme se ruska psihijatrija takođe burno razvija obogaćena novim otkrićima i rešenjima i inspirisana iskustvom Zapadne i Istočne medicine u lečenju duševnih poremećaja i bolesti zavisnosti.
Rusku psihijatrija je jedna od najuspešnijih svetskih medicinskih pravaca zahvaljujući
• otvorenosti prema novinama
• očuvanju najboljih tradicija i dostiženja
• sposobnosti integracije iskustva inostranih kolega u sopstveni terapijski sistem
Šta čini rusku psihijatriju visokoefikasnom?
Detaljna dijagnostika ličnosti pacijenta, njegovih individualnih osobina i resursa, svih podrobnosti njegove bolesti kao i potencijala za ozdravljenje.
To je jedini način planiranja i realizovanja strategije pravilnog inidividualnog lečenja.
Princip totalnosti izlečenja bolesti zavisnosti
To znači da rezultat lečenja nije smanjivanje doza i učestalosti upotrebe supstance već potpuni prekid. Ne prelaz sa heroina na alkohol ili sa alkohola na sedative itd. već stvaranje prijatne trezvenosti i čistoće organizma.
Intenzivno lečenje depresije, paničnih napada, fobija i drugih graničnih stanja
Odabir lekova i psihoterapijskih metoda u svakom individualnom slučaju tako da se poboljšanje postiže već prvog dana lečenja. Nije potrebno čekati nekoliko nedelja dok ne počne dejstvo lekova.
Blokiranje daljeg napredovanja graničnih stanja
Često se događa da početne doze lekova nisu dovoljne, a psihoterapija kasni sa postizanjem efekata i nije adekvatna stanju pacijenta po svojim metodama i tehnikama. Pri tome ponekad dolazi do otpornosti oboljenja na lekove (farmakorezistentnost) i obično lečenje ne pomaže najbolje. Tada bolest dugo traje i može preći u hronično stanje.
Ruski lekovi u odgovarajućim dozama često omogućavaju lekaru da u toku prvih dana zaustavi simptome duševnog poremećaja (kupiranje sindroma) čime se započinje put ka ozdravljenju.
Adekvatnost i aktivna uloga psihoterapije
Psihoterapija igra ključnu ulogu u lečenju zavisnosti, depresije, hipohondrije, histeričnosti, anksioznosti, fobija, paničnih napada i drugih neuroza.
Na osnovu svakog oboljenja i za svaku ličnost ponaosob se odabire individualni model lečenja. Čovek nije dužan da duži vremenski period ide na seanse koje izazivaju dosadu, strahove, suze, napetost i suprotstavljanje. Psihoterapija mora od samog početka unositi smirenost, sigurnost, energiju i oduševljenje. To je veoma prijatan i «ukusan» put do ozdravljenja.
Princip harmoničnog kombinovanja lekova i psihoterapije
Na početku terapijskog programa je obično potrebno nešto pojačano farmakološko lečenje radi brzog popravljanja stanja. Kada se čovek dobro oseća, psihoterapeutski deo lečenja se postepeno pojačava i omogućava primarne pozitivne rezultate. Tada se doze lekova postepeno smanjuju sve do potpunog ukidanja nekih od njih.
Informisanost pacijenta
Radi dobre terapeutske saradnje je neophodna otvorenost, iskrenost i poverenje između pacijenta i lekara. U cilju postizanja istog psihijatar izlaže i objašnjava važne momente o bolesti, taktiku lečenja i dalje planove.
