Zavisnost od sedativa

Zavisnost od sedativa je veoma ozbiljno stanje. Svi sedativi su tablete koje izazivaju zavisnost. Sedativi mogu izazvati fiziološku i psihološku zavisnost kada se uzimaju redovno tokom određenog vremenskog perioda, čak i u terapijskim dozama.

Zavisni korisnici mogu dobiti simptome apstinencijalne krize koji se krecu od nemira i nesanice do konvulzija i smrti.

Kada osobe koje koriste sedative postanu psihološki zavisni, osećaju se kao da im je lek potreban da bi funkcionisali, iako se fizička zavisnost nužno ne javlja , posebno ako se lekovi kratkotrajno uzimaju.

U oba tipa zavisnosti, pronalaženje i upotreba sedativa postaje fokus u životu. I fizička i psihička zavisnost se mogu lečiti terapijom.

Šta su sedativi?

Sedativ je supstanca koja izaziva sedaciju smanjenjem razdražljivosti ili uzbuđenja.

Pri većim dozama može dovesti do otezanog govora, teturanja, lošeg rasuđivanja i sporih, nesigurnih refleksa.

Lekari često daju sedative pacijentima kako bi smanjili anksioznost u vezi sa bolnim procedurama ili procedurama koje izazivaju anksioznost.

Iako sedativi sami po sebi ne ublažavaju bol, oni mogu biti koristan dodatak analgeticima u pripremi pacijenata za operaciju i obično se daju pacijentima pre nego što se anesteziraju ili pre drugih veoma neprijatnih i invazivnih procedura kao što su kateterizacija srca, kolonoskopija ili MRI.

Oni povećavaju fleksibilnost i saradnju dece ili problematičnih ili zahtevnih pacijenata.

Pacijenti u jedinicama intenzivne nege su skoro uvek pod sedativima (osim ako ionako nisu svesni zbog svog stanja).

Doze sedativa kao što su benzodiazepini kada se koriste kao hipnotici za izazivanje sna imaju tendenciju da budu veće od onih koje se koriste za ublažavanje anksioznosti gde su potrebne samo male doze da bi se obezbedili umirujući sedativni efekti.

Sedativi (tablete koje izazivaju zavisnost) se mogu zloupotrebiti da bi proizvele previše umirujući efekat (alkohol je klasičan i najčešći lek za smirenje).

U velikim dozama ili kada se zloupotrebljavaju, mnogi sedativi mogu izazvati nesvest, pa čak i smrt.

Postoji izvesno preklapanje između termina sedativ i hipnotik. Iako su efekti opisani u dva termina različiti, lekovi koji izazivaju efekte opisane jednim terminom često takođe izazivaju efekte opisane drugim terminom.

Međutim, napredak u farmakologiji omogućio je specifičnije ciljanje receptora. Isto važi i za veću selektivnost agenasa, što zahteva veću preciznost pri opisivanju ovih agenasa i njihovih efekata:

• Anksiolitici se posebno odnose na efekat koji imaju na anksioznost. (Međutim, neki benzodiazipini su sedativi, hipnotici i anksiolitici.)
• Trankvilizator se može odnositi na anksiolitike ili antipsihotike.
• Pilula za spavanje je skoro sinonim za hipnotike.
  edacija ponekad može ostaviti pacijenta sa dugotrajnom ili kratkotrajnom amnezijom.

Lorazepam je jedan takav farmakološki agens koji može izazvati anterogradnu amneziju. Pacijenti na odeljenju intenzivne nege koji primaju veće doze tokom dužeg vremenskog perioda, obično intravenskim kapanjem, imaju veću verovatnoću da dožive takve neželjene efekte.