Anksioznost - Anksiozni poremećaj

Anksioznost je osećaj nelagode, brige, uznemirenosti ili straha. Svi se ponekad osećamo uznemireno, tj. anksiozno, ali anksioznost može biti problem mentalnog zdravlja ako su Vaša osećanja velikog intenziteta ili traju dugo.

Anksioznost se obično opisuje kao osećaj strepnje ili straha u situacijama kada ne postoji stvarna pretnja. Ovaj osećaj straha je nesrazmeran situaciji sa kojom se suočavate.

Za razliku od stresa, anksioznost traje i nakon što prođe određena neprijatna situacija. Stres je obično odgovor na spoljašnji uzrok, kao što je kratak rok na poslu ili svađa sa nekim. Stres obično nestaje ili se smanjuje kada se situacija reši.

U nekim slučajevima, anksioznost može eskalirati u anksiozni poremećaj i može uticati na svakodnevni život. Anksioznost je mentalni poremećaj zbog kojeg osoba oseća nelagodnost zbog neizvesnosti. 

Šta je anksioznost?

Evolucioni značaj anksioznosti leži u mobilizaciji tela u ekstremnim situacijama. Određeni nivo brige je neophodan za normalan ljudski život i produktivnost.

Uradite kratak, ali precizan test za anksioznost.

Normalna anksioznost nam pomaže da se prilagodimo različitim situacijama. Javlja se u situacijama kada je veoma važno da napravimo pravi izbor u objektivno rizicnim situacijama.

Patološka anksioznost ili zabrinutost iako može biti izazvana spoljnim faktorima, uslovljena je unutrašnjim psihološkim i somatskim faktorima. Briga i strah su nesrazmerni realnoj opasnosti ili uopšte nisu povezani sa njom. Patoloska anksioznost nije adekvatan značaju situacije i naglo smanjuje produktivnost i adaptivne sposobnosti.

Zbog svega gore navedenog, anksiozni poremećaj može biti problem ako utiče na Vašu sposobnost da živite svoj život. Ako je Vaša anksioznost stalna, intenzivna, koju je teško kontrolisati ili ako je nesrazmerna odredjenoj situaciji, to može biti znak problema sa mentalnim zdravljem.

Prema broju ljudi koji pate od depresije Srbija je još pre pandemije COVID-19, sa pet odsto obolelih, bila iznad svetskog proseka. Stručnjaci procenjuju da će uticaj aktuelne pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast. Prema Svetskom ekonomskom forumu, svaka treća osoba razvija anksioznost i depresiju prouzrokovanu novonastalom situacijom, a domaći psihijatri i psiholozi očekuju sličan trend u Srbiji.

Većina ljudi doživljava stres i anksioznost u nekom trenutku svog života. 

Simptomi anksioznog poremećaja

Kliničke manifestacije patoloških strahova (anksioznosti) su različite i mogu imati karakter napada ili trajnog stanja, manifestujući se kako kroz psihičke, tako, mozda i cesce, kroz somatske simptome.

Fizički simptomi anksioznog poremećaja

Fizički simptomi anksioznog poremećaja su:

  • srcane aritmije
  • spazmi u krvnim sudovima
  • isprekidano disanje
  • isprekidano disanje
  • isprekidano disanje
  • diareja
  • drhtavica
  • pojacano znojenje
  • glad
  • parestezija – osećaj peckanja koji obično preovladava u šakama, rukama, nogama ili stopalima, ali se može javiti i u drugim delovima tela

Ovi simptomi ponekad prate napade panike. Često fizički simptomi zamenjuju osećaj anksioznosti kao takav.

Fizičke manifestacije anksioznosti, kao i teški hronični stres i depresija, nalaze se u takvim socio-kulturnim sredinama u kojima se mentalni poremećaji smatraju neprihvatljivim i sramotnim. Ako neko pati od fizičke bolesti, lakše je dobiti saosećanje, pomoć i podršku od ljudi koji ga okružuju nego kada su to nevidljivi, emocionalni problemi.

Pored toga, somatizacija – prenošenje emocionalnih problema u fizičke simptome, dovodi do brojnih faktora. Ovi faktori su osobine ličnosti fizičke osetljivosti, trajanja stresa, pa čak i aleksitimije (nesposobnost osobe da verbalizuje svoja osećanja).

Pored navedenih somatskih simptoma mogu se javiti i simptomi koji se odnose na hroničnu napetost mišića, glavobolje, bolove u leđima i donjem delu ledja, trzaje mišića itd. Kao rezultat mišićne napetosti javlja se uporan osećaj nedostatka energije, hronicnog umora.

Pored toga, vegetativni simptomi su veoma tipični za anksioznost:

  • lupanje srca
  • aritmija
  • visok krvni pritisak
  • tremori
  • grcevi u stomaku
  • suva usta
  • pojacano znojenje
  • mucnina
  • diareja
  • bledoca lica ili crvenilo
  • problemi sa spavanjem usled nagomilanih misli koje jure kroz glavu

Simptomi kao što su vrtoglavica, svrab, seksualna disfunkcija i alergijske kožne reakcije su takođe česti.

anksioznost i anksioznis poremecaj

Psihološki simptomi anksioznosti

Istraživanja pokazuju da manje od 20% pacijenata primećuje tipične psihološke simptome anksioznosti: osećaj nesigurnosti, nemir, zabrinutost, stalno planiranje, potreba za super kontrolom situacije, nervoza, razdražljivost.

Glavni simptomi psihološke anksioznosti su

  • napetost
  • negativna osecanja
  • strah
  • neopravdani strahovi iz raznih razloga
  • a osnovni simptom je da ljudi sa anksioznim poremećajem apsolutno ne mogu da podnesu neizvesnost
  •  razdrazljivost
  • cesto plakanje
  • vredjanje ljudi koji nas okruzuju
  • ekscesivno planiranje do najsitnijih detalja

Kada oboleli od anksioznog poremećaja ugleda vozilo hitne pomoći ispred svoje zgrade, odmah pomisli da se nešto desilo njegovom detetu. Nakon što shvate da je dete živo i zdravo, osećaju olakšanje, ali imaju potrebu da ga izgrde.

Druga situacija je kada muž kasni, ne odgovara na telefonske pozive, a kada se konačno vrati kući, ženi koja pati od anksioznosti je laknulo, ali ne može da se uzdrži da ne viče na njega što joj se ne javlja na pozive.

Glavna pitanja za određivanje anksioznog poremećaja su:

  1. Da li ste se osećali uplaseno, zabrinuto, napeto, da li se osećate uplašeno većinu vremena tokom proteklog meseca?
  2. Da li ste često napeti, razdražljivi i slabo spavate?

    Ako je bar jedan odgovor potvrdan, potrebno je obratiti se psihijatru radi daljeg pregleda.